Женидба Бојчић-Делалије и личког Мустајбега 0001    Рано рани лички Мустајбеже, 0002    Из одаје у ахар изадје. 0003    Кад му сестра рано подранила, 0004    Па изашла у ахар-одају, 0005    Да направи ахарску одају, 0006    Гдје јој брацо сиди Мустајбеже; 0007    Кад он сестру у ахару нађе, 0008    Прође беже, сједе код пенџера. 0009    А побиже из одаје злата. 0010    Њојзи вели лички Мустајбеже: 0011    „Сестро Злате, у мене једина, 0012    Ход’ се мени у одају врати!“ 0013    Поврати се кићена дивојка, 0014    Њојзи беже стаде говорити: 0015    „Сестро моја, моја јединице! 0016    Вакат дође, да се растајемо, 0017    Теби се је вакат удавати, 0018    Просци т’ ишћу са стране четири, 0019    Просе т’ бези, а просе ајани, 0020    Тебе просе дви паше цареве, 0021    Радослија од Хливна бијела, 0022    Фазлипаша од Књина камена 0023    Ево књига по пенџеру моме, 0024    Сад одбери за кога ћеш поћи; 0025    Коме речеш, сестро јединице, 0026    Оном ће те брацо поклонити, 0027    Ја ћу тебе кршно опремити, 0028    Ја ћу теби у походе доћи.“ 0029    Њему сестра стаде говорити: 0030    „Брате Мујо, у сестре једини! 0031    Ти старији, а ти паметнији, 0032    Ти ме даји, коме теби драго. 0033    Ако ћеш ме у воду турнути, 0034    Зато т’ сестра завидити не ће.“ 0035    „ „Не ћу, сестро, у брата једина! 0036    Ја ћу теби вољу напунити.“ “ 0037    „Брате Мујо, у сестре једини! 0038    Кад ћеш мени вољу напунити, 0039    Хош ми вјеру дати од себека, 0040    Да ми ништа учинити не ћеш, 0041    Ја ћу знати, ког ћу изабрати.“ 0042    Брат јој вјеру даде у одаји, 0043    Њему сестра руку пољубила: 0044    „Брате Мујо, у сестре једини! 0045    Кад ћеш мени вољу напунити, 0046    Не дај мене паши никаквоме, 0047    Паше не ћу, ја пашинска нисам, 0048    А не дај ме бегу ниједноме, 0049    Јер су бези једни каматари; 0050    Већ ме, брате, подај за јунака 0051    У Подгорју Бојчић-Делалији, 0052    Јер сам и ја пала од јунака.“ 0053    Док му рече сестра у одаји, 0054    Уз бега је боја ошинула: 0055    „Стани, сестро, од Бога ти тешко! 0056    Веш ти даље животиње нејма, 0057    Сад ћу твоју одризати главу. 0058    Што ће теби Бојчић-Делалија? 0059    Кад знаш, Злато, од Бога ти тешко, 0060    Да је тебе госпоја родила 0061    У одаји, на меку јатаку, 0062    У билу те свилу замотала, 0063    А господским мликом нахранила; 0064    Знаш ли, сестро, сам те Бог убио, 0065    Да ј’ Алију влахиња родила 0066    У бујади овце чувајући, 0067    У прегачи колиби донила, 0068    У руно га вуне замотала, 0069    У купину па га повијала.“ 0070    Па на ноге скочи у одаји, 0071    Сијну њему сабља голотрба, 0072    А побиже кићена дивојка, 0073    За њом брацо бјежи Мустајбеже. 0074    Дочека га Ђулић-бајрактару, 0075    Па уфати личког Мустајбега: 0076    „Стани, беже, од Бога ти тешко! 0077    Зар би сестри ти кидисо глави? 0078    Јеси ли јој своју вјеру дао, 0079    Да јој ништа учинити не ћеш?“ 0080    Па од бега сабљу ујагмио; 0081    А побиже у кулу дивојка, 0082    За њом брацо лети Мустајбеже 0083    И узео троструку канџију, 0084    Чудно бије сестру јединицу; 0085    Док утече сестра у одају, 0086    Тридесет јој отпара канџија. 0087    Кад прикључа од одаје врата, 0088    Њојзи вели брацо Мустајбеже: 0089    „Сестро моја, од Бога ти тешко! 0090    Ево ти је вјера од менека: 0091    Излазити из одаје не ћеш, 0092    Сестро моја, за петнаест дана. 0093    Ко т’ најмржи биде на Удбини, 0094    Ономе ћу тебе поклонити, 0095    Двор ћеш мести и воду носити. 0096    Ево три су дана до бајрама, 0097    Сва ће Лика на Удбину саћи 0098    У џамију, да бајрам клањамо. 0099    Ту ће доћи Бојчић Делалија, 0100    Док изадјем из наше џамије, 0101    Алији ћу главу одризати.“ 0102    То јој рече, па се натраг врати. 0103    Оста Злата у кули каменој, 0104    Вавик Златка цвили у одаји, 0105    А спомиње Бојчић-Делалију: 0106    „Куку, душо, Бојчић-Делалија! 0107    Да сам мореш очима видити, 0108    Гдје је Златка, твој ајауклија, 0109    Да т’ је Злата допала невоље, 0110    Да б’ у кога, не би ни жалила, 0111    Нег у брата Мустајбега свога. 0112    Ево ме је метно у невољу, 0113    У невољу, у моју одају, 0114    На врата ми килит навалио; 0115    Приварио мене у ахару, 0116    Па одадох тебе Мустајбегу, 0117    Да б’ ти љуба била код колина, 0118    Заклео се мени Мустајбеже: 0119    Из одаје излазења нејма 0120    Све дан по дан за петнаест дана. 0121    Кад изадје петнајст пуних дана, 0122    Ко ми најбржи биде на Удбини, 0123    Оном да ће мене поклонити, 0124    Двор му мести и воду носити. 0125    Ево нејма до нашег бајрама, 0126    Нејма, душо, нег три била дана; 0127    Заклео се мени Мустајбеже, 0128    Да ће теби главу одризати, 0129    Када садјеш на град на Удбину; 0130    Нејди, драги, на град на Удбину 0131    Не ’ш видити своје јауклије. 0132    Нег, Алија, срце из њедара, 0133    Ако с’ каил Златом с’ оженити, 0134    Ето теби књига од менека: 0135    Тебе фале, да си јунак прави, 0136    А ја чула од свог Мустајбега, 0137    Гдје спомиње кршну дивичицу 0138    На Котару на Приморју равну, 0139    Липу Мару Гавран-капетана. 0140    Ако б’ мого на Котаре саћи, 0141    Те би тебе мио Бог помого, 0142    Па би мого Мару ујагмити 0143    И изнити здраво на Удбину, 0144    Поклонити брату Мустајбегу, 0145    Онда с’ мореш са мном оженити; 0146    Јер сам чула ја од брата свога, 0147    Ко би њему Мару избавио, 0148    Да би њему мене поклонио, 0149    Дао читлук тријест кућа кмета 0150    И агалук тридесет нефера, 0151    И дао му стотину дуката, 0152    Да опреми пира на оџаку.“ 0153    Таку му је књигу направила. 0154    Лако ј’ било књигу направити, 0155    Мучно ј’ књизи књигоношу наћи. 0156    Чудно цвили кићена дивојка, 0157    А све хода по својој одаји, 0158    Често гледа на џаму пенџера, 0159    Не би л’ иког Злата опазила, 0160    Три пут би га Богом побратила, 0161    Па би њега добро даровала, 0162    Да јој књигу снесе у Подгорје. 0163    Па опази момка на калдрми, 0164    Испод куле уз калдрму шеће, 0165    Позна Злата Врцић-барјактара, 0166    Повика га с пенџера дивојка: 0167    „О Врцићу, бегов бајрактару! 0168    Примакни се до пенџера мога, 0169    Имам нешто с тобом говорити.“ 0170    Кад јој Врцић под пенџер изадје: 0171    „Давор Злато личког Мустајбега! 0172    Де говори, што ћеш говорити, 0173    Дуго не смим под пенџером стати, 0174    Опазит ће Лички Мустајбеже, 0175    Море моју он одсићи главу.“ 0176    Плачно њему говори дивојка: 0177    „О Врцићу, да си брат по Богу! 0178    Јеси л’ чуо за жалост велику, 0179    Да ме ј’ брацо метно у невољу, 0180    У невољу, у моју одају? 0181    Би ли мени за братство примио, 0182    Ти послушо нове посестриме, 0183    Да т’ отиснем књигу са пенџера, 0184    Снио књигу у Подгорје равно, 0185    Придо књигу Бојчић-Делалији, 0186    Понио му селам од менека, 0187    Нек не иде Але на Удбину, 0188    А на бајрам у нашу џамију, 0189    Бег ће њему глави кидисати, 0190    А кршно ћу тебе даровати.“ 0191    То говори с пенџера дивојка, 0192    Грозне сузе из очију ваља. 0193    Милосив се момак пригодио, 0194    Жао му је кићене дивојке 0195    И Алије, побратима свога, 0196    Бајрактару сузе ударише: 0197    „Давор Злате, нова посестримо! 0198    Ја ћу тебе јутрос послушати, 0199    Снити књигу у Подгорје равно, 0200    Придати је побратиму своме, 0201    Бег да ће ми одризати главу. 0202    Отискуј ми књигу са пенџера, 0203    Да је носим у Подгорје равно.“ 0204    Дивојка му књигу отиснула: 0205    „Ето т’, брате, књиге Алијине, 0206    И у књизи гердан од дуката, 0207    То је њему тврдо обиљежје.“ 0208    А фати се руком у џепове 0209    И извади педесет дуката, 0210    Са чивије јаглук ујагмила, 0211    У њег метну педесет дуката: 0212    „Ето т’, брате, јаглук са пенџера 0213    И у њему педесет дуката; 0214    Ако моја жива буде глава, 0215    Те запанем Бојчић-Делалије, 0216    И боље ћу тебе даровати. 0217    Не шали се, нови побратиме, 0218    Немој моје књиге забављати, 0219    Ван је носи Али у Подгорје.“ 0220    „ „Посестримо, не старај се с тиме.“ “ 0221    То јој рече, па се натраг врати, 0222    У ахару он се опремио. 0223    Њему вели лички Мустајбеже: 0224    „Куд ћеш, сине, Врцић-бајрактару?“ 0225    А вели му Врцић-бајрактару: 0226    „Хоћу својој кули на пољане, 0227    Да обидјем мајку на оџаку.“ 0228    У подруму опреми дората, 0229    У авлију изведе дората, 0230    Њему вели беже са пенџера: 0231    „Хајде, сине, бегов бајрактару, 0232    Сутра ми опет на Удбину дођи.“ 0233    „ „Хоћу, беже не старај се с тиме!“ “ 0234    То му рече, узјаха дората; 0235    Не ће бајро кули на пољане, 0236    Већ окреће у Подгорје равно 0237    Билој кули побратима свога. 0238    Дочека га Бојчић-Делалија, 0239    У одаји пиће разложише. 0240    А вели му Бојчић-Делалија: 0241    „Побратиме, Врцић-бајрактару! 0242    Јеси л’, брате, био на Удбини 0243    Код оџака личког Мустајбега, 0244    Је ли здраво лички Мустајбеже, 0245    Јеси л’ видјо кићену дивојку, 0246    Липу Злату, моју јауклију, 0247    Је ли здраво кићена дивојка, 0248    Нада ли се Бојчић-Делалији?“ 0249    А вели му Врцић-Бајрактару: 0250    „Ја сам, брате, био на Удбини, 0251    Здраво нам је беже на Удбини, 0252    А здраво је кићена дивојка; 0253    Злата ме је теби оправила, 0254    Селам ти је кићена дивојка, 0255    Послала ти књигу по меника, 0256    Ето гледај, што т’ у књизи пише.“ 0257    Узе Але, књигу размотао, 0258    А из књиге гердан полетио, 0259    На гердану стотину дуката; 0260    А одјекну Але у одаји, 0261    Зуби шкрину, црна крвца лијну, 0262    Грли побру, у чело пољуби: 0263    „Сад ја знадох, да брата имадох.“ 0264    Па пригледа књигу у одаји, 0265    Књигу гледа, боју промињује. 0266    Када види,шти пише дивојка, 0267    Насмија се, вели бајрактару: 0268    „Побратиме, Врцић-бајрактару! 0269    Врло се је беже разљутио, 0270    Врло ј’ сестру резил учинио; 0271    Ал ако ће, Богом побратиме! 0272    Када, брате, на Удбину садјеш, 0273    Селам ћеш ми кићеној дивојци, 0274    Нек не плаче кићена дивојка, 0275    Ја јој доћи на Удбину не ћу, 0276    Нек ми дову чини на Удбини, 0277    Јер ја идем управ на Котаре 0278    Билој кули Гавран-капетана 0279    Пораз Маре, кићене дивојке. 0280    Ја л’ ћу с’ липом Златом оженити, 0281    Ја л’ ћу Котар телом населити 0282    И под кулом кости оставити.“ 0283    То рекоше, па се растадоше. 0284    Ђулић оде на дуге пољане, 0285    А остаде Бојчић-Делалија. 0286    У одаји сандук отворио, 0287    Па потеже котарско одило, 0288    Ка котарски носе капетани, 0289    Турско свуче, котарско обуче, 0290    Па он садје у подрум дјогату, 0291    На јаслама опрема дјогата, 0292    А с добрим се дјогом приговара: 0293    „Давор дјого, десно крило моје! 0294    Пали су нам пути на Котаре 0295    Билој кули Гавран-капетана 0296    Пораз маре, кићене дивојке, 0297    Ја изнити, јали погинути, 0298    Не би л’ своју ја одржо главу 0299    Од ајана личког Мустајбега, 0300    Не би ли се с бегом помирио. 0301    Немој старе наре показати, 0302    Какву с’ био до сад научио, 0303    Кад опазиш седло на себика, 0304    За’рзати, доре, код јасала: 0305    Опазит ће моја стара мајка, 0306    Зацвилит ће мајка на оџаку.“ 0307    Хајван дјогат не зна говорити, 0308    Док опази седло на себика, 0309    Он закопа обима ногама 0310    И за’рза дјогат код јасала, 0311    Опази га на оџаку мајка. 0312    Док искочи мајка из оџака, 0313    Син изведе дјогу у авлију 0314    Под такумом и под кубурама, 0315    А закука мајка у авлији: 0316    „Куку, Але, мој једини сине! 0317    Куд ћеш, синко, на коњу дјогату, 0318    Куд с’ обуко котарско одило? 0319    Данас вакта од Котара нејма, 0320    Близу се је бајрам прикучио, 0321    Данас беже војевати не ће.“ 0322    Аиља јој вели у авлији: 0323    „Не плач’, мајко, болит ће те глава; 0324    Ако беже војевати не ће, 0325    Алија ће на Котаре сићи 0326    Билој кули Гавран-капетана 0327    Пораз Маре Гавран-капетана, 0328    На ме се је беже разљутио; 0329    Не би л’ бегу изнио дивојку, 0330    Па код бега главу умирио.“ 0331    Ту се с мајком липо халалио: 0332    „Хајде, синко, у сто добрих часа, 0333    Здраво био, па се веселио, 0334    Свитао ти образ на дивану! 0335    Не шали се у мене једини, 0336    Да ти тамо биде до потребе, 0337    Главу подај, а образа не дај, 0338    Боље ти је тамо погинути, 0339    Нег црн образ на Лику изнити, 0340    Да се с тобом шале Удбињани, 0341    Који, синко, да војују не ће, 0342    Веће влаче о таких јунацих.“ 0343    То рекоше, па се растадоше. 0344    Отиште Але дјогу из авлије, 0345    Оде мајка у кулу камену. 0346    Гони Але низ Подгорје равно, 0347    Све он мисли у седлу дјогату: 0348    „Сад куда ћу коња окренути, 0349    Хоћу л’ управ низ Лику Вучјаку, 0350    Вучјак прићи, на Котаре сићи, 0351    На Стапарје кули Гаврановој? 0352    Али ћу се овди увратити 0353    Билој кули побратима свога, 0354    Свога побре Маљковић-Стипана, 0355    Да ја видим, је л’ ми дома побро, 0356    Ако би ми било до потребе, 0357    Мого би ми побро требовати.“ 0358    То говори и окреће кули. 0359    Биш се тавна ноћца уноћала, 0360    Он повика побратима свога: 0361    „Маљковићу, Богом побратиме! 0362    Јеси л’ дома у кули каменој?“ 0363    Опази га Маљковић-Стипане, 0364    Од авлије отворио врата, 0365    Ујаха му побро у авлију, 0366    Па Стипану божју помоћ викну. 0367    Дочека га Маљковић-Стипане: 0368    „Благо мени, ево брата мога!“ 0369    Сјаха Але и предаде дјогу, 0370    Изадјоше у кулу камену, 0371    У одаји пиће поставише, 0372    Онда вели Маљковић-Стипане: 0373    „Побратиме Бојчић-Делалија! 0374    Куд ћеш, брате, на коњу дјогату, 0375    Што с’ обуко котарско одило, 0376    Каква те је триба наћерала? 0377    Ово се је бајрам прикучио, 0378    Вашег вакта војевати нејма.“ 0379    Тад му вели Бојчић-Делалија: 0380    Хоћу, побро, на Стапарје сићи 0381    Билој кули Гавран-капетана.“ 0382    Па се фати руком у џепове, 0383    Даде побри књигу дивојачку: 0384    „То је књига моје јауклије, 0385    Од Златије личког Мустајбега, 0386    Оан ми је књигу оправила, 0387    С отог морам на Котаре сићи, 0388    Би ли са мном пошо на Котаре?“ 0389    Књигу гледа Маљковић-Стипане, 0390    Насмија се, побри проговара: 0391    „Побратиме, Бојчић-Делалија! 0392    Види бега, од Бога му тешко! 0393    Како се је беже разљутио: 0394    Сестри вјеру дао од себека, 0395    Да јој ништа учинити не ће, 0396    Па сад вјеру своју прегазио. 0397    Ал ако ће, Богом побратиме, 0398    То ће бити, како Бог нареди. 0399    Стан’, причекај побратима свога, 0400    Док се спреми у кули каменој.“ 0401    Опрема се Маљковић-Стипане, 0402    А повика сина Милована: 0403    „Миловане, моје дите драго! 0404    Спремај мени на јаслах гаврана, 0405    Добра врана Вучкан-капетана, 0406    Ја ћу с побром на Котаре сићи 0407    Не шали се, моје дите драго, 0408    Ти подигни све шест братинаца, 0409    Подигни ми рају испод краја, 0410    Па их сведи у стазу Мазинцу, 0411    Подигни ми стотину коњика; 0412    Ако нами буде до потребе, 0413    Кад с’ заметне ларма на Котару, 0414    Рад’те нами индат учинити.“ 0415    То говори, па се сигурава. 0416    Спремише се оба побратима, 0417    Отискоше низ Лику Вучјаку, 0418    Вучјак пришли, под Мазинац сишли, 0419    И Мазинац стазу пригазише, 0420    Извргли се кланцу Суљанксоме, 0421    Крај Суљанца кланца ударише, 0422    Док стигоше на Стапарје равно 0423    Ниже куле Гавран-капетана. 0424    Виште главе Маљковић-Стипана! 0425    Разјахаше у биртији билој 0426    Код Павице, своје посестриме. 0427    Дочека их Пава крчмарица: 0428    „Давор моја оба побратима, 0429    Побратима, два планинска вука! 0430    Што сте мени сишли на Котаре?“ 0431    Њојзи вели Маљковић-Стипане: 0432    „Давор Паво, моја посестримо! 0433    Ми смо сишли на Стапарје равно 0434    Пораз Маре Гавран-капетана, 0435    Ја изнити бегу дивичицу, 0436    Дати бегу кићену дивојку, 0437    Помирити с бегом побратима, 0438    Ја л’ ћемо оба главе посијати; 0439    Изведи нам ате племените, 0440    Да идемо кули Гаврановој, 0441    Не би л’ како Мару ујагмили.“ 0442    Њему вели Пава крчмарица: 0443    „Побратиме, Маљковић-Стипане! 0444    Није вакта кули полазити, 0445    Ово нам је данак освануо, 0446    Тврда ј’ кула Гавран-капетана, 0447    У Гаврана шездесет платника, 0448    Што му куле чува и авлије. 0449    Љута ј’ змија Гавран-капетане, 0450    Лудо ћете посијати главе. 0451    Овди ћете бити на даништу, 0452    Дан данити, конак учинити. 0453    Ја ћу вами Мару набавити, 0454    Мара ми је тврди виру дала, 0455    Да би бегу била вјерна љуба.“ 0456    Послушаше побре посестриме, 0457    Вас дан онди хладно пили пиће. 0458    Кад се тавна уноћала ноћца, 0459    За њих Пава Мари доказала, 0460    Добавила Мару дивичицу. 0461    Кад им Маре у биртију дође, 0462    Дочекаше оба побратима, 0463    Њојзи вели Бојчић-Делалија: 0464    „Ја Марице, дилбер дивичице! 0465    Хоћемо ли на широку Лику, 0466    Да те носим бегу удбињскоме?“ 0467    Њему Маре вели дивичица: 0468    „Не будали, Бојчић-Делалија, 0469    Не носе се из крчме дивојке, 0470    Не краду се господске дивојке. 0471    Још ми ћаћа сиди у коледи, 0472    Ја сад идем ћаћу успавати, 0473    Причекајте до ујутру дана, 0474    Ја ћу изић под кулу камену, 0475    И са мном ће четири слушкиње. 0476    Кад с’ отворе од авлије врата, 0477    Ашићаре изјаши дјогата, 0478    У бостану ујагми дивојку!“ 0479    То им рече, на врата окрену, 0480    Оде Мара у кулу камену. 0481    Сву ноћ побре хладно пише пиће, 0482    Сву ноћ пише, дана дочекаше. 0483    Кад с’ помоли иза горе сунце, 0484    То је јутро бајрам освануо. 0485    Нек с’ спремају оба побратима, 0486    Да видимо личког Мустајбега! 0487    Како се је беже разљутио, 0488    Што је реко, да порече не ће. 0489    Сви Личани дошли у џамију, 0490    У џамију, да бајрам клањају. 0491    Све погледа беже по џамији, 0492    Ал ту нејма Бојчић-Делалије. 0493    Кад клањаше бајрам у џамији, 0494    Из џамије изидјоше Турци, 0495    Оде беже до конака свога, 0496    И уз бега тридесет ајана, 0497    Они пију каву у ахару. 0498    Да видимо оба побратима! 0499    Спремише се оба побратима, 0500    Отискоше кули Гаврановој, 0501    Авлијнска се отворила врата, 0502    А искочи на врата дивојка 0503    И уза њу четири слушкиње, 0504    Изадјоше у бостан у башчу, 0505    А изашло тридесет платника; 0506    Они шећу крај бостана башче 0507    И прид њима Митре бајрактаре. 0508    Најахаше оба побратима, 0509    Маљковић им добро јутро викну. 0510    Диже главу Митре бајрактаре: 0511    „Ни здрав био, Маљковић-Стипане! 0512    Ни здрав био, нит се веселио! 0513    Окле овди јутром на подранку? 0514    Сјахуј врана Вучкан-капетана!“ 0515    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0516    „Побратиме, Бојчић-Делалија! 0517    Ево Маре Гавран-капетана, 0518    Дижи Мару на сапи дјогату!“ 0519    А повика Митра бајрактара: 0520    „Држ’ се, Митре, ето мене на те!“ 0521    Па на Митра поћера гаврана. 0522    Пуче пушка Митра бајрактара, 0523    Не зафати коња ни јунака; 0524    Сијну сабља Маљковић-Стипана, 0525    Он погуби Митра бајрактара. 0526    Оте Бојчић кићену дивојку, 0527    Побигоше од куле камене, 0528    А поћера тридесет платника. 0529    Стоји вика Маљковић-Стипана: 0530    „Гони, пборо, дјогу великога, 0531    А ја ћу ти плећи заклонити.“ 0532    У Стипана голотрба сабља, 0533    Чува побри коња и дивојку, 0534    Брани Стипан побратима свога. 0535    Ту је Стипан ране допануо, 0536    Дви Алију пушке ошинуше. 0537    Побигоше од куле камене, 0538    А на кули отрже прангија, 0539    А на Задру пукоше топови, 0540    Чу се јека уз оба Котара, 0541    За њима се ларма подигнула, 0542    Бјеже побре уз Котар камени, 0543    Јер се дижу бисни Котарани, 0544    Јагме с’ побре кланцу суљанскоме. 0545    Под Алијом дјогат малаксао, 0546    Хамли дјогат, а тешка дивојка, 0547    А Алију ране освојиле, 0548    Све га држи на коњу дивојка, 0549    А брани га Маљковић-Стипане; 0550    Јер за њима Котар поцрнио, 0551    Истрго се Гавран-капетане 0552    На путаљу, коњу великоме. 0553    Из свег грла он Алију виче: 0554    „Стан’, Турчине Бојчић-Делалија! 0555    Ни’ш утећи, ни Маре однити; 0556    Тебе фале, да си јунак прави, 0557    Турни Мару са сапи дјогату, 0558    Врати дјогу, да се огледамо!“ 0559    Кад га чуо Бојчић-Делалија, 0560    Заставио дјогу на Котару. 0561    Вели њему Маљковић-Стипане: 0562    „Стани, побро, Бојчић-Делалија! 0563    Ти не слушај Гавран-капетана. 0564    Бјежи, брате, кланцу мазинскоме, 0565    Поклон’ мени Гавран-капетана, 0566    Ево њему за те мејданџије!“ 0567    То му рече, поврати гаврана, 0568    А далеко остали усари. 0569    Кад прикучи један до другога, 0570    О мале се пушке појагмише. 0571    Стоји вика Маљковић-Стипана: 0572    „Држ’ се, побро, Гавран-капетане, 0573    Ја ’ш ми дати главу са рамена, 0574    Да изнесем бега на Удбину. 0575    Ја ћеш моју на Котар однити.“ 0576    Кад се коњ’ма гриве састадоше, 0577    Он ујагми пушку одапети, 0578    Пуче пушка Маљковић-Стипана 0579    И зафати Гавран-капетана, 0580    Обори га са коња путаља. 0581    Што је реко, да порече не ће, 0582    Он Гаврану одсикао главу. 0583    Сустигоше бисни Котарани, 0584    Бижи Стипан натраг уз Котаре, 0585    Све се брани из малих пушака, 0586    Узвраћа се Бојчић-Делалија, 0587    И он пуца из малих пушака, 0588    Јере брани побратима свога 0589    И јагми се кланцу мазинскоме. 0590    Виш стигоше бисни Котарани, 0591    Виш рекоше, утицања нејма. 0592    Подвикује кићена дивојка: 0593    „Ја Алија, Бојчић-Делалија! 0594    Бацај мене са сапи дјогату, 0595    У лудо ћет’ посијати главе.“ 0596    Њојзи вели Бојчић-Делалија: 0597    „Липа Маре Гавран-капетана! 0598    Остављања до крепања нејма.“ 0599    Истом с’ тако с Маром приговара, 0600    Погледаше уз Котар Мазинцу, 0601    Све полиће магла низ Котаре, 0602    Стоји вика сина Милована, 0603    Све спомиње Маљковић-Стипана 0604    И побру му Бојчић-Делалију: 0605    „Ако су вам у животу главе, 0606    Немојте се тамо поплашити!“ 0607    Помоли се Миле на путаљу, 0608    За њим све шест скаче братинаца, 0609    То су дица Маљковић-Стипана, 0610    А за њима стотину коњика. 0611    Ујагмише оба побратима, 0612    Сустигоше бисни Котарани, 0613    Заврже се кавга код Мазинца. 0614    Док Милован побре ујагмио, 0615    С Котарани па се приметнуо, 0616    Погину му тридесет коњика; 0617    Котарани веш се повратише, 0618    Ујагмише кланцу мазинскоме. 0619    Све пуцају задарски топови, 0620    Све се јека чује по Котару. 0621    На градових пуцају топови, 0622    По кулама тргају прангије, 0623    Стиже јека на широку Лику, 0624    А све беже слуша код пенџера. 0625    Онда беже вели у одаји: 0626    „О Личани, сиви соколови! 0627    Али грми, ал се земља тресе, 0628    Ал удара море у обале, 0629    Ал пуцају баљемез-топови? 0630    Боже мили, што би оно било, 0631    Да ниј’ каква ларма на Котару, 0632    Јесу л’ наши на броју јунаци?“ 0633    Свако мучи, ништа не дивани, 0634    Бега седам двори бајрактара, 0635    А Врцићу сузе ударише: 0636    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0637    Нити грми, нит се земља тресе, 0638    Нит удара море у обале, 0639    Већ пуцају баљемез-топови; 0640    Оно ти је ларма на Котару, 0641    Наши нису на броју јунаци, 0642    Нејма овде побратима мога, 0643    Мога побре Бојчић-Делалије, 0644    Ни побре му Маљковић-Стипана, 0645    Отишла су оба на Котаре 0646    Билој кули Гавран-капетана 0647    Пораз Маре Гавран-капетана, 0648    Јал изнити, јали погинути.“ 0649    Грозне бегу сузе ударише, 0650    Па на ноге скочи у одаји: 0651    „О Личани, сиви соколови! 0652    Свако лети до конака свога, 0653    Когод ата храни код јасала, 0654    Свак излази до воде Црваћа, 0655    Док изидјем и ја на голубу; 0656    Ваља њима индат учинити, 0657    Погинут ће оба побратима, 0658    Оде крило од широке Лике! 0659    Дјецо моја, тридесет делија, 0660    Спремајте се у конаку моме! 0661    Бајрактари, износ’те бајраке!“ 0662    Бег потече у кулу камену, 0663    Из све главе Симу довикује: 0664    „Сеиз-Симо, вирна слуго моја! 0665    Спремај брзо на јаслах голуба, 0666    Док се и ја у оџаку спремим.“ 0667    То говори, па се сигурава. 0668    Изашло му тридесет делија, 0669    Бајрактари изнили бајраке, 0670    Симо хода, а голуба вода, 0671    Талош виче, у таламбас туче: 0672    „Устај, беже, од Бога ти тешко, 0673    Гдје усија оба побратима.“ 0674    Бег готова појаха голуба, 0675    Преди њим седам пође бајрактара, 0676    За њим јаше тридесет делија, 0677    Све уз бега дабулхана дрма, 0678    С десне стране Тале на кулашу, 0679    А из ливе на гаврану Раде. 0680    Док изјаха беже до Црваћа, 0681    Већ Личани ате провадјају. 0682    Подиже се беже од Црваћа, 0683    За њим триста пође коњаника, 0684    Отискоше мосту билајскоме, 0685    Лику придје на мосту билајском, 0686    Па окрену под Вучјак-планину, 0687    Све му грозне сузе ударају, 0688    Све спомиње оба побратима, 0689    Све погледа под Вучјак-планину. 0690    Кад искочи из стазе Вучјаку, 0691    Позна беже оба побратима, 0692    За њима јаше седам пособаца, 0693    То су дица Маљковић-Стипана, 0694    И шездесет уз њих коњаника, 0695    Све крвави ка планински вуци. 0696    Ту му момка нејма ни једнога, 0697    Којег није хиса допанула, 0698    Јали рана, јали мртва глава, 0699    Рањена су оба побратима, 0700    А све бегу сузе ударају. 0701    Сритоше га оба побратима, 0702    Алија му турски селам викну, 0703    И Стипан му божју помоћ викну, 0704    Оба их је беже прегрлио 0705    И у чело сваког пољубио: 0706    „Јесте л’ здраво, два планинска вука? 0707    Хаирли вам ваше ране биле! 0708    Морете ли ране приболити?“ 0709    А вели му Бојчић-Делалија: 0710    „Здраво, беже, јесмо и весело.“ 0711    Турну Мару са сапи дјогату: 0712    „Ето т’, беже, од мене дивојка!“ 0713    Њега беже јопет пригрлио. 0714    „Хај аферим, сив-зелен соколе! 0715    Био сам се на те разљутио, 0716    Ћио сам ти ја одсићи главу. 0717    Сад ћу тебе, сине, оженити, 0718    Своју ћу ти сестру поклонити, 0719    Ти ћеш управ са мном на Удбину, 0720    Ја ћу теби свате покупити, 0721    Ја ћу тебе сестром оженити.“ 0722    Даде Стипан одсичену главу: 0723    „Ето т’, беже, од мене јабука!“ 0724    Прегрли га лички Мустајбеже, 0725    Ту га беже добро даровао, 0726    Јер му даде стотину дуката 0727    И за главу од злата челенку: 0728    „И ти хоћеш са мном у Удбину.“ 0729    Сву му беже дјецу даровао 0730    И шездесет с њима коњаника: 0731    „Хајте, дјецо, сваки двору своме!“ 0732    Опреми их лички Мустајбеже. 0733    Када беже на Удбину сиђе, 0734    Он доведе Машина бербера, 0735    Да он личи оба побратима 0736    У ахару личког Мустајбега, 0737    Он их личи за седам недиља. 0738    Бег проведе шенлук и весеље, 0739    Ожени се у Удбини Лика, 0740    А изличи оба побратима. 0741    Онда спреми сестру јединицу, 0742    А Алији покупи сватове, 0743    Подиже му триста коњаника 0744    И прид њима Глумца Османагу, 0745    Да му куме биде код Златије, 0746    А даде му седам бајрактара, 0747    И даде му Талу Личанина 0748    И побру му малог Радована, 0749    Да Алији биду у сватових. 0750    Што је реко лички Мустајбеже, 0751    Поклони му тријест кућа кмета, 0752    У агалук њему поклонио, 0753    И у њему тридесет нефера, 0754    А даде му триста маџарија, 0755    Сав му беже трошак потегнуо. 0756    Подигоше кићену дивојку, 0757    Испрати их лички Мустајбеже: 0758    „Хајд’, Алија, Бојчић-Делалија! 0759    Ја би т’ куме био код дивојке, 0760    Да ми с’ сестра није пригодила.“ 0761    Отискоше свати у Подгорје, 0762    Завргоше велико весеље, 0763    Све дан по дан три недиље дана, 0764    Оженише Бојчић-Делалију 0765    Сестром Златом личког Мустајбега. 0766    Кад недиља и весеље прође, 0767    Свак окрену својој домовини, 0768    Оста Але у кули каменој, 0769    С Златом био, пород изродио, 0770    Двоје мушко, а и једно женско, 0771    Нек не жели зета за живота. 0772    И никад је није прикорио, 0773    Што је за њу рана задобио. 0774    Док им главе на животу биле, 0775    Бег је врло Алу миловао, 0776    Држо га је ка и брата свога, 0777    Он је често њему доходио 0778    И Алију себи позивао, 0779    Заједно су често војевали.